Знамо да у Земљиној атмосфери постоји озонски омотач. Научници су открили да озонски омотач апсорбује ултраљубичасто (УВ) зрачење. Студије су показале да озон има максимални коефицијент апсорпције само за УВ зрачење са таласном дужином од 253,7 нм. На овој таласној дужини, УВ зрачење је ослабљено озоном, у складу са Ламберт-Бировим законом. Ова метода је усвојена као стандардна метода анализе озона у земљама попут Сједињених Држава. Овај детектор озона користи принцип УВ апсорпције. Користи стабилан извор УВ лампе да генерише УВ зрачење и користи светлосни филтер да филтрира друге таласне дужине УВ светлости, дозвољавајући само таласној дужини од 253,7 нм да прође.
Након проласка кроз фотоелектрични сензор узорка, а затим кроз ћелију за апсорпцију озона, светлост стиже до фотоелектричног сензора за узорковање. Упоређивањем електричних сигнала са фотоелектричног сензора узорка и фотоелектричног сензора за узорковање, а затим израчунавањем помоћу математичког модела, може се одредити концентрација озона.
